Први писани трагови говоре о томе да је образовање у нашем селу почело још 1799.год. Тада се знање стицало у цркви.
     Од 1845.год. до 1872.год. основна школа траје само три године. У селу је било укупно 369 ђака,  који су ишли у два одељења:  мушко одељење је бројало 174 ученика, док је у женском  одељењу било 195 ученица.
     После двадесетак година, основно образовање је сведено на шест година. Одељења се увећавају и тада је било 3 мушка и 3 женска одељења, са 808 ученика. У једној учионици је било најмање 120, а највише 160 ученика.

     Школа је радила у две зграде. Велика школа (садашње забавиште) саграњена је 1855.год., а мала школа 1799.год.
     Први директор и учитељ школе је био Середаи Јожеф, који је радио од  1887. до 1914.
     Када се црква одвојила од општине школе су припале општини и од тада је почело да слаби  и материјално стање учитеља. Од 1920. год. школе су државне, а црква може једино да се бави веронауком.
    1919. год. након потписивања Тријанонског споразума Дебељача заједно са Војводином припала је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Овај мировни уговор је обавезао нову власт да националне мањине сачувају образовање на матерњем језику и неговање своје културне баштине. Такође су били у обавези да осигурају материјалне услове за несметан рад.
     1924. год. објављен је први наставни план  по којем су се користили одговарајући уџбеници у школи.
     Тадашња основна школа,  у трајању од шест година,  имала је директора и Савет родитеља,  и звала се Народна основна школа „Дебељача“. У складу са тадашњим законом,  од првог до четвртог разреда,  настава се изводила на матерњем језику, а у петом и шестом на српскохрватском језику. Учитељи су углавном били српске националности, док учитељи Мађари морали су да полажу испит из српског језика.
     1935. године школа има 13 одељења: у шест одељења  настава се изводи на српском језику, а у 7 одељења, на мађарском језику. Тадашњи директор је био Божидар Поповић. 7.маја 1941. године оснива се у Бановини удружење мађарских школа и у неким градовима се отварају мађарске средње школе, на пример: Бечкерек, Кикинда, Панчево и Нови Бечеј. Разлози  за отварање ових школа су социјалне природе.
     У Дебељачи се такође отвара средња школа која се звала Дебељачка грађанска школа и била је под надзором зрењанинске школе.
    Школске 1943./44.године било је укупно 134 ђака. У тој средњој школи ученици су били распоређени у пет одељења. Шимон Ласло је био директор ове школе.
    После ослобођења 1945./46.године школе прелазе у надлежност Просветног одбора, који такође поштује равноправност међу народима и народностима и зато се образовање одвијало на матерњем језику.
       Наставни планови су проширени са још неким садржајима. Школе су биле државне и биле су обавезне.
       Директор школе од I  до IV разреда је био Отош Јанош. У то време је почела да ради и нижа гимназија за V, VI и VII разред. После завршене гимназије ученици су полагали малу матуру.
      Од 1951.године образовање је претрпело нову реформу. Укинута је досадашња основна школа од четири разреда и нижа гимназија. Почела је са радом осмогодишња школа, такозвана осмолетка.
 
ДИРЕКТОРИ ШКОЛА:
Први директор је био Отош Јанош, затим следи Рибар Петер, Ченде Карољ, Пинтер Карољ, Сенти Ева, Фаркаш ЈОжеф, Нађ Бела, Флорин Раде, Стојанов Жива, Балоги Андраш и Видрач Кристина. 
 
     Наша школа од 1951. године добија име по народном хероју Моша Пијаде, а пун назив школе је Школа за опште васпитање и образовање Моша Пијаде Дебељача. Број ђака је све више растао, и отварају се нова одељења. Међутим, то доводи до смањивања стручног кадра. Отворила се виша педагошка школа и будући наставници су могли да бирају два предмета. На пример: математика – физика, историја-географија. Образовање је подигнуто на виши ниво и дебељачка школа је у општини Ковачица важила за једну од најбољих школа. Рад наставника је контролисао директор и надзорник. Наставници су били оцењивани на следећи начин: изразито одличан, одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан. Примања наставника су била према платним разредима. Наставник, почетник, имао је плату – петнаести платни разред. Највиша примања су била у шестом платном разреду. Ако је оцена наставника три пута била одлична,  онда је у примањима напредовао за два разреда. Администрацију, као и надзор над радом школе контролисао је Педагошки завод Панчево.
     Од 1960.године бригу о школама преузима СИЗ за образовање општине Ковачица. Уведен је самодопринос за изградњу нових школа. Удруженим средствима прво је у Дебељачи 1969.године изграђена нова школа у улици Серво Михаља и на Тргу М.Тита, где је некада била мала школа. Директор је био Фаркаш Јожеф. Од 1971. до 1991.године директор школе је био Нађ Бела.
     Седамдесетих година годинама при школи је радила и предшколска установа – забавиште, са четири одељења и 26 одељења нижих и виших разреда. Заједничка средња школа је такође припадала овој школи од 1978. до 1983.год., са шест одељења деветог и десетог разреда. Укупан број ђака је 786, број наставника 36.
     Од 1980. до 1982.године дограђене су још четири учионице са новим споредним улазом.
     1983.године заједничко средње образовање је престало са радом.
 

       Важнији датуми који су се обележавали у школи:
     Дан школе, пријем првака, пријем пионира, Дан ослобођења села, Дан жена и Дан омладине. Ученици наше школе су организовано ишли на летовање, логоровање, скијање и у школу у природи.

    Сви запослени заједно са ученицима одржавају и негују пријатељске односе са свим запосленима и ученицима на територији општине Ковачице.
 

 

На следећем линку http://osmosapijadedebeljaca.nasaskola.rs/downloadc/21/Letopis  можете преузети Летописе у PDF форматима где су описани најважнији догађаји у нашој школи.